Rade Korda

Rade Korda (Serbian: Раде Корда), or Rade Kordić, was a Serb gendarmerie sergeant and Chetnik commander (vojvoda, војвода) in the Bijelo Polje region (present-day Montenegro) in occupied Yugoslavia during World War II.[1] After the Sandžak Muslim militia burned houses of Serbs living in villages around Giljeva mountain during the July 1941 uprising in Montenegro, Korda became involved in a struggle with Muslims.[2] He became an influential Chetnik commander in the regions of Bijelo Polje and Sjenica, which opposed the Chetniks' anticommunist policy.[3]

Rade Korda
Native name
Раде Корда
BornTutiće village in Bijelo Polje county (present-day Sjenica county)
DiedApril 1945
Bosnia
AllegianceKingdom of Yugoslavia
Rank
UnitThe Giljeva Chetnik Detachment
Battles/wars

Korda was nominally under the Chetnik command from Nova Varoš and Major Glišić until 1943 (when he came under the command of Pavle Đurišić), but was an independent commander of Chetnik forces from Serb villages between Bijelo Polje and Sjenica. The Giljeva Chetnik Detachment, established and commanded by Korda, had 300–600 men.

Early life and military rank

Korda was born in Tutiće village in Bijelo Polje county[4] and completed elementary school.[5] Before World War II, he was a police sergeant.[6]

World War II

Chetniks in Serbia

At the beginning of World War II in Yugoslavia, Korda organized and led a detachment of Serbs in Bare (near Sjenica) to protect their villages from newly-established pro-Croat and pro-Albanian authorities in Sjenica[7] under the command of Major Miloš Glišić. His authority was recognized by the Government of National Salvation in Serbia,[8] to whom he reported on 26 April that his attempts to establish good relations with Muslims failed; they had killed one of his men the day before.[9]

During the 1941 uprising in Montenegro, Korda was a commander of the rebel forces.[10] At the beginning of September 1941 Korda killed Šukra Pilica, commander of Muslim militia in the hamlet of Zaklopača in Bare, Sjenica.[11]

In November 1941, after the rebellion was suppressed, Korda was elected regional commander and later established and commanded the Giljevo Chetnik Detachment.[12][13] According to some sources, Korda received the rank of Chetnik voivode.[14] In April 1942, the Muslim militia from Bijelo Polje repeatedly attacked forces under Korda; he did not respond to the attacks, in accordance with an order from Major Glišić in Raška (under whose command he was at the time).[15]

According to some Yugoslav postwar sources, Korda was not fully under Chetnik control because he fought against Balli Kombetar, Sandžak Muslim militia, partisans and the Chetniks.[16] He controlled several small villages from a headquarters in a cave near a hilltop.[17] Some sources say that Korda opposed to Chetniks' anticommunist policy,[18] and Axis occupation forces in Montenegro blamed him for protecting communists in his region.[19][20] His conflicts with Pavle Đurišić and other Chetnik commanders in the region made central control of Chetnik units in Montenegro impossible.[21] Korda reported on 3 June 1942 that a delegation from Chetnik headquarters in Bijelo Polje asked him to come under the command of Pavle Đurišić, which he refused to do for the next several months.[22]

The behavior or many independent Chetnik leaders in the region (including Korda's abruptness) gave the region's population a negative impression of the movement.[23] According to some documents, Draža Mihailović ordered Korda's execution because of his refusal to subordinate himself to the Chetnik command; however, Korda avoided death by participating in the actions organized against the occupying Axis forces and Muslims.[24] Control of Bijelo Polje and Korda were factors in the conflict between Pavle Đurišić and Miloš Glišić.[25]

Chetniks in Montenegro

After Miloš Glišić and his Chetniks were expelled from Nova Varoš, Korda was under the command of Pavle Đurišić; however, he independently controlled Serb villages on the border between Bijelo Polje and Sjenica.[26] Đurišić appointed Korda commander of the 2nd Bijelo Polje brigade of the 150-man Lim-Sandžak Chetnik Detachment.[27] According to published Chetnik postwar sources, Đurišić appointed Radenko Tmušić as Korda's assistant after Korda asked him for a professional military officer.[28][29]

Korda was one of the Chetnik commanders who participated in Đurišić's reprisals against Sandžak Muslims (many of whom were innocent), originally intended as revenge against the Sandžak Muslim militia.[30][31][32] A group commanded by Vojislav Lukačević began with an attack on 5 January 1943.[33] When the Chetniks began the offensive, Italian forces tried to reach Korda with a plea to stop the attacks but were driven off.[34][35] A unit commanded by Korda burned 15 houses and killed 15 people that day,[36] and Miraš Savić's unit began its attack the following day.[37]

Italian forces attacked Korda's men in the village of Tocilovo (near Brodarevo), killing five Chetniks and capturing Korda's sister and niece on 12 June 1943.[38] The Italian 2nd Battalion of the 83rd Regiment from Bijelo Polje organized a mop-up operation of Korda's region, probably at the request of local Muslims, on 25 June.[39] The 60-man of Giljevo Chetnik Detachment ambushed the Italian soldiers (supported by the Sandžak Muslim Militia) near the village of Radijelje, but had to retreat after five Chetniks were killed and four captured by the Italians.[40] The Italians captured arms and ammunition, inflicting a heavy blow on Korda's group.[41]

In the Klisura region of, 25 km southeast of Sjenica, a joint force of the Sandžak Muslim militia and a bicycle unit of the 104th Jäger Division fought Korda's Chetniks.[42] As part of a wider action to destroy the Chetniks in Montenegro, German and Italian forces (supported by the Sandžak Muslim militia) captured the region controlled by Korda's Giljevo Chetnik Detachment at the end of June 1943; dozens of Chetniks and Serb civilians were killed. After initial resistance, Korda and the Chetniks retreated across the river Lim.[43]

Poetry

Poetry such as "Three thousand with black beards led by Korda Rade" (Serbian: Три хиљаде црне браде и пред њима Корда Раде) has been written in honor of Korda, sometimes accompanied by a gusle.[44]

References
  1. (Institut 1986, p. 92)
  2. (Живковић 2017, p. 185): "... на примеру становника православних села под Гиљевом, која су запаљена током јула. Становништво са тог простора се затим организује у Гиљевски четнички одред Рада Кордића, чија је преокупација до краја рата била борба са муслиманима,... "
  3. The Četniks: a survey of Četnik activity in Yugoslavia, April 1941-July 1944. G-2 (pb), A.f.h.q. 1944. p. 89.
  4. (Aćin-Kosta 1980, p. 246): "Раде Корда. Рођен је на Пештерској висоравни, село Тутићи— Врбица, срез бјелопољски"
  5. (Aćin-Kosta 1980, p. 246): " Од школе имао је само основну ._Остас је везан за своје и постао угледан домаћин... "
  6. The Četniks: a survey of Četnik activity in Yugoslavia, April 1941-July 1944. G-2 (pb), A.f.h.q. 1944. p. 89.
  7. (Живковић 2017, p. 375): "...У Барској општини Сјеничког среза окупила се половином 1941. године група Срба на челу са Радом Кордићем. Одред се организовао ради заштите села од нових про-албанских и про-хрватских власти у Сјеници. .... "
  8. (Живковић 2017, p. XXV): "... Додајмо и да се легализовани четнички одред мајора Глишића, при влади милана Недића, такође звао 'Санџачки војни четнички одред'".
  9. (Ćuković 1964, p. 301):".... извештава 26. априла маjора ГлишиЬа у Новоj Вароши како није успео да успостави добре односе са муслиманима.Као потврду тога он у свом извештају наводи да су му 25..."
  10. (Живковић 2017, p. 140): "... један од устаничких вођа био је Раде Кордић који ће касније постати војвода Гиљевски ... "
  11. (Живковић 2017, p. 140): "... Шућра Пилицу муслиманског команданта из села Заклопаче, засеока села Баре. Њега је почетком септембра 1941. године убио Раде Кордић ... "
  12. (Живковић 2017, p. 375)
  13. (Ćuković 1964, p. 301):"И Раде Корда, командант Гиљевског четничког одреда ..."
  14. (Aćin-Kosta 1980, p. 1841): "У гоњењу одступајућег непријатеља нарочито се истакао војвода Раде Корда, чији су борци показали изванредну сналажљивост и храброст. На велику жалост, од мача освете ретко се ко уздржао."
  15. (Живковић 2017, p. 570)
  16. (Brajović 1978, p. 112): "Тај Корда се Нщемцима нще предавао, с балистима и муслиманском милициям шуе се никако слагао, партизане ...."
  17. (Brajović 1978, p. 112)
  18. The Četniks: a survey of Četnik activity in Yugoslavia, April 1941-July 1944. G-2 (pb), A.f.h.q. 1944. p. 89.
  19. (Живковић 2017, p. 376)
  20. (Ćuković 1964, p. 301):" Окупатор га је оптуживао да у свом одреду чува комунисте из његовог краја,...."
  21. (Живковић 2017, p. 390):"... и Рада Кордића и капетана Ђуришића. Ови неспоразуми су онемогућавали стварање јединствене команде ..."
  22. (Живковић 2017, p. 605):"... Кордић је 3. јуна писао Глишићу да су већ неколико пута долазили људи из среског четничког штаба у Бјелом Пољу и тражили од њега да пређе под команду Ђуришићевих снага. Кордић је одлучно одбијао да то учини ... Кордић је и у наредном периоду одбијао да се потчини Павлу Ђуришићу ..."
  23. (Живковић 2017, p. 391):"... а ништа бољи утисак нису имале ни пљачке Боже 'Јаворског' или одсечност Рада Кордића".
  24. (Живковић 2017, p. 1041): "... Према неким документима слична судбина је требало да снађе и војводу Гиљевског Рада Кордића ... се ипак, вероватно спасао катарзом кроз борбу са окупатором и муслиманима током маја и јуна .... "
  25. (Живковић 2017, p. 628): "... У Глишићевом и Ђуришићевом спору око ингеренција над Бјелопољским срезом (сукоб у Шаховићима и око контроле Рада Кордића) .... "
  26. (Живковић 2017, p. 780): "... Он је начелно био под контролом Ђуришића, али је као и раније са доста самосталности, командовао људством из српских села на граници између Сјеничког и Бјелопољског среза ..."
  27. (Institut 1986, p. 92)
  28. (Njegoš 1958, p. 102): "Раденко Тмуший био зе ађутант четничког војводе Рада Корде у Булеву и био његова десна рука ..."
  29. (Joksimović 1974, p. 39)
  30. Redžić, Vučeta (2002). Građanski rat u Crnoj Gori: Dešavanja od sredine 1942. godine do sredine 1945. godine. Stupovi. p. 60.
  31. Sedlar, Jean W. (1 September 2007). The Axis empire in southeast Europe, 1939–1945. Booklocker.com. p. 163. ISBN 978-1-60145-297-9.
  32. Lampe, John R. (28 March 2000). Yugoslavia as History: Twice There Was a Country. Cambridge University Press. p. 215. ISBN 978-0-521-77401-7.
  33. (Dedijer & Miletić 1990, p. 379)
  34. (Dedijer & Miletić 1990, p. 379)
  35. (Николић 2009, p. 223)
  36. (Dedijer & Miletić 1990, p. 379)
  37. (Dedijer & Miletić 1990, p. 379)
  38. (Живковић 2017, p. 1028): "... Тог истог 12. јуна против Срба је наступила и италијанска војска која се кретала на линији Савино Поље – Височка – Тутићи. Она је на дојаву Јуковића извршила рацију у селу Точилову, код Бродарева. Тамо су се сукобили са Кордићевим људима које су после краће борбе потукли. Убили су 5 четника, док су заробили Кордићеву сестру и нећаку. Муслиманска милиција је искористила тај сукоб и затим, спалила Точилово. "
  39. (Живковић 2017, p. 625): "... вероватно на захтев локалних муслимана ... Акцију у Барској општини Сјеничког среза извршио је 2. батаљон 83. пука током 25. јуна."
  40. (Живковић 2017, p. 625): "Током борбе погинуло је 5 четника, а заробљена су четворица "
  41. (Живковић 2017, p. 625): "... чијем је одреду италијанска војска задала јак ударац, запљењујући му оружје и муницију."
  42. Vojno-istoriski glasnik. 1989. p. 337. ... (... od Sjenice) biciklistički eskadron 104. lovačke divizije i muslimanska milicija bore se sa četncima Rade Korde
  43. (Живковић 2017, p. 1029): "... вероватно на захтев локалних муслимана ... .Акцију у Барској општини Сјеничког среза извршио је 2. батаљон 83. пука током 25. јуна."
  44. (Kordić 2001, p. 117): "... на славама или уз гусле: Три хиљаде црне браде и пред њима Корда Раде"

Sources
This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.